Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Cras quis augue. Phasellus nec lorem. Aenean tincidunt tempor justo. Vestibulum sodales, metus eget ullamcorper vestibulum, est dolor aliquam pede, sit amet lobortis odio pede nec velit. Donec elit magna, elementum eget, elementum non, commodo non, magna. Donec accumsan. Nam vitae leo vitae arcu bibendum fringilla. Nunc nunc. Fusce egestas dignissim elit. Quisque sem. Praesent nulla. Morbi malesuada, nisi vulputate ullamcorper posuere, elit enim suscipit ipsum, at tempor diam sem at ligula. Phasellus vel arcu venenatis sapien bibendum pulvinar. Donec tempor ornare justo. In quis elit. Aenean pellentesque tincidunt sem. Phasellus eleifend aliquet augue. Nulla tristique est vitae lectus. Mauris diam sapien, porta nec, varius a, dapibus id, dolor.

feb

20


Cudna je to povezanost. Na samom vrhu srece postoji jedan kutak nesrece. Jel zelimo to? Ne znam. Razmisljati o tome, zaista je beskonacno. Ne bi ni bilo zanimljivo da znamo sto je to tako. Znate ono, radoznalost je ubila macku, bolje onako, sedi i cuti, prihvati to i svima je lakse. Pa kako i ne bi kada si jedinka ovoga sveta, cudnog za pustovole, nerazumljivog za naucnike. Da li mozes nesto promeniti? Mozes napraviti samo izbor. Izbori su mnogobrojni. Cesta stranputica dovodi do loseg izbora. I onda, desava se ono famozno pitanje, zasto je zivot tako veliko s****? Mislim da sam stavila neki lepsi izraz, efekat ne bi bio isti. Zaista je tako. Koliko puta sebe uhvatimo u razmisljanju zasto se meni ovo desava, cemu ovoliki bol, zasto sam tako jadno nezasticena od losih ljudi, cemu sav taj nered u mojoj glavi i ponovno i uzaludno iscekivanje odgovora, kog nema, nece biti, ne postoji. Tesko je prihvatiti cinjenicu da ne znamo razlog zbog postojimo na ovom svetu. Zadovoljavajuci se malim stvarima, gajimo iluzije da se zaista zadovoljavamo. I onda ono, soljica kafe ujutru najlepsi uzitak, susret sa prijateljem koji ispunjava dan, smeh kome nikad kraja, koliko ljudi se moze pohvaliti da je zaista srecno zbog toga? Ne bojimo se nesrece, bojimo se srece. Naviknuti na konstantni bol, ljudi zaboravljaju da budu srecni. Stoga, bacaju stare pohabane kapute, misleci da nisu vredni, da u njima nema nikakve cari, a upravu su u njima izlazili na sastanke, na lude zurke, na duge setnje… Uspomene bivaju zatrpavane u nekoj sakrivenoj rupi srca, za koju vise i ne znamo da li postoji, da li jos cuva te nase stare i dobre uspomene. I kada je zima, hladno nam je, kada je leto vruce nam je, kada dobijemo nesto lepo, malo nam je, kada odemo negde, nostalgicno nam je i nikad nismo srecni , nikad nismo zadovoljni, pitamo se ko sam ja i zasto sam zalutao ovde, gde sebe ne pronalazim i gde nisam srecan???? Eeee, tesko pitanje ! :D\

\’\’ Posoljeni zrak i razlivena tinta \’\



Leave a Reply


Skoči na traku sa alatkama